Пресуда у кривичном праву није аутоматски правоснажна. Постоје различите опције за жалбу на пресуду, у зависности од тога који суд ју је донео. Жалбе се морају поднијети у року од 3 дана од објављивања пресуде. Након што је пресуда написана и уручена, свака жалба се може повући или извршити. Жалба мора бити уложена у писаном облику у року од 4 недеље од достављања пресуде.
Не само тужени и његов заступник имају право жалбе. Државно тужилаштво и сваки законски заступник (нпр. законски старатељ) могу поднети жалбу.
Против пресуде окружног суда
Жалба (§§ 464, 468, 469 СтПО)
Жалба се може уложити ако се не слажете са пресудом. Разлози за жалбу су:
- Грешка у вези са неважећим
- Чињеничке претпоставке на којима се заснива осуђујућа пресуда и оцена доказа
- Изрицање кривице (жалба на кривицу)
- Казна или грађанска права додељена приватној страни
Против пресуде регионалног суда
Као судија појединац
Жалба (§§ 468, 469 СтПО)
Жалба се може изјавити по истом основу као иу окружном суду.
Као порота
Судије поротници, по правилу, одлучују са једним професионалним судијом и двојицом судија поротника. Судије поротници сами одлучују о питању кривице, а затим заједно са стручним судијом о питању казне.
Жалба због неважења (§ 281 СтПО)
Тужбом на ништавост пресуда се може преиначити или поништити. Примери основа за неважење укључују:
- Повреда прописа: Ако у поступку није било у складу са одређеним законским прописима који су од значаја за спровођење поступка.
- Нетачно особље у суду: Када суд није правилно попуњен, на пример када је судија недостајао или није био овлашћен да саслуша предмет.
- Недовољна одбрана: Када окривљеном није обезбеђен адекватан бранилац или када је његова одбрана ограничена на начин који је штетио његовим правима.
- Неадекватно узимање доказа: Када докази нису правилно прикупљени током суђења или када кључни докази нису узети у обзир.
- Повреда права на саслушање: Када окривљени или његова одбрана нису имали прилику да говоре или изнесу своје аргументе.
Жалба (§ 283 СтПО)
Жалба може
- само против висине казне или
- против пресуде по приватноправним захтевима
бити узети. То значи да је пресуда судије поротника или пороте о питању кривице , односно да ли је окривљени извршио кривично дело или не, неспорна .
Као порота
Жири се састоји од судијског већа (троје професионалне судије) и осам поротника. Порота сама одлучује да ли је оптужени крив. Ова одлука се зове пресуда и не треба је образлагати. Против пресуде пороте могу се уложити следеће жалбе:
Жалба због неважења (§ 345 СтПО)
- Повреда права на саслушање : Када оптужени или његова одбрана нису имали довољно прилике да говоре или изнесу своје аргументе.
- Нетачно особље у суду : Када суд није правилно попуњен, на пример због одсуства судије или ако судија није компетентан.
- Повреда процедуралних правила : Ако се у току поступка нису поштовала основна законска правила која су од пресудног значаја за правичност поступка.
- Неадекватно извођење доказа : Када суд није правилно прикупио доказе или пропустио да узме у обзир суштинске доказе.
- Недовољна оправданост пресуде : Када пресуда није довољно оправдана или су разлози за одлуку нејасни.
звање
Жалба се може изјавити по истим основама као иу суђењу са поротом.
Шта можете учинити у вези са правно обавезујућом пресудом?
Поновно отварање је могуће ако постоје нови докази или чињенице које нису већ изнете на главном претресу. Ако је овај доказ био познат у време главног претреса, али није изведен, поновно отварање није могуће.
Наставак поступка (§§ 352 и даље СтПО)
Поновно отварање је могуће ако постоје нови докази или чињенице које нису већ изнете на главном претресу. Ако је овај доказ био познат у време главног претреса, али није изведен, поновно отварање није могуће.
Накнадно смањење казне (§ 31а СтПО)
Захтев за накнадно ублажавање казне може се поднети првом суду ако се накнадно сазнају нови разлози за ублажавање, као што је накнада штете (нарочито релевантна у случају имовинских кривичних дела или повреде обавезе издржавања).
Жалба због неважења ради поштовања закона (§ 23 СтПО)
Опште тужилаштво одлучује да ли је могућа жалба на ништавост ради поштовања закона (“тужба за очување”). У овом случају, охрабрује се жалба на очување. Ако постоје озбиљне (битне за доношење одлуке) правне грешке, општи јавни тужилац може поднети правну тужбу Врховном суду и захтевати да се пресуда преиначи или укине.
Жалба на основна права (§ 2 ГРБГ)
Жалба се тада може уложити ако је исцрпљен уобичајени ток жалбе и ако постоји повреда основног права на личну слободу. Ово се може десити у случајевима незаконитог одређивања истражног затвора, продужења истражног затвора, ако је отпуштање из истражног затвора одложено или ако постоји друга повреда личне слободе у вези са истражним затвором. Повреде закона у вези са притвором до изручења, притвора или изношењем на суђење по налогу суда могу се тврдити и тужбом о основним правима.
Обнова кривичног поступка (ЕЦХР)
Обнављање кривичног поступка може се тражити код Европског суда за људска права (ЕЦХР) ако су прекршени међународни стандарди људских права.
Условни отпуст (§ 265 СтПО)
Захтев за условни отпуст може се поднети ради превременог пуштања из затвора. Постоји правило половине и правило две трећине, у којима се захтев за условни отпуст може поднети након издржане половине или две трећине казне.